Post by petar on Dec 29, 2006 8:19:50 GMT 1
Iako Srbija ima više potencijala za proizvodnju vetrogeneratora nego što naš elektrosistem može da proguta, još ne koristimo ovakvu vrstu energije. Stranci su zainteresovani za izgradnju.
Energija vetra pokazala se do sada kao najozbiljniji obnovljivi izvor energije. Osim što zauzima malo zemljišta i što „hvatanje“ vetra ne košta mnogo u odnosu na iskorišcavanje drugih obnovljivih izvora energije, ovakav nacin prikupljanja energije je i apsolutno ekološki.
- Srbija ima potencijala za korišcenje energije vetra, ali taj potencijal nije detaljno utvrðen - izjavio je za „Blic“ profesor Miodrag Mesarovic. Ranije su se takvim istraživanjem bavili meteorolozi, ali oni nisu imali adekvatnu metodologiju - objašnjava profesor.
- U Srbiji se još ne grade farme vetrenjaca, ali postoje planovi za izgradnju na Vlasini, kod Bele Crkve i na nekim drugim lokacijama. Postoji zainteresovanost stranih investitora da ulažu u takve projekte, a najpogodnije su planinske oblasti i Podunavlje - kaže Mesarovic.
On je objasnio da je država u Zakonu o energetici proglasila takvu vrstu proizvoðaca povlašcenima, ali da još nisu obezbeðena podzakonska akta kojima se ovakva proizvodnja energije zaista podstice. Srbija ima više potencijala za vetrogeneratore nego što realno naš sistem može da proguta, kaže profesor Mesarovic.
Naime, pošto je ovakva vrsta proizvodnje promenljiva zbog promenljivosti snage vetra, smatra se da se sistem ne može oslanjati samo na ovakve izvore. Vetrogeneratori srednje snage (od 10 do 30 kV) mogu da se prikljuce na mreže nižeg napona, dok veliki vetrogeneratori mogu da proizvode struju do tri megavata. Oni se obicno grade tako da cine farmu vetrenjaca koja može da ima kapacitet i do nekoliko stotina megavata.
Ilustracije radi, jedna od vecih srpskih termoelektrana, „Kostolac“, proizvodi oko 700 megavata struje godišnje. Da bi se takva termoelektrana zamenila, potrebno je napraviti farmu od oko 250 vetrenjaca visoke snage. S obzirom na to da se cena vetrogeneratora procenjuje na oko 850 do 1.000 evra po instalisanom kilovatu, takav niz vetrenjaca bi mogao da košta oko 700 miliona evra. Meðutim, prema recima Mesarovica, vetrogeneratori ne mogu da proizvode u danima kada nema dovoljno vetra, pa je zato proizvodnja termoelektrana i dalje isplativija.
Meðutim, za male vetrogeneratore snage do 3 kW, koji najcešce služe za punjenje akumulatora u sredinama gde nema struje, kao i za osvetljenje i TV prijemnike, graðanina može koštati oko tri hiljade evra. Moderni generatori mogu da proizvedu ekonomicnu kolicinu struje ukoliko je godišnja brzina vetra šest metara u sekundi, dok proizvodnja vetra pocinje vec pri brzini od 2,5 m/s.
Energija vetra pokazala se do sada kao najozbiljniji obnovljivi izvor energije. Osim što zauzima malo zemljišta i što „hvatanje“ vetra ne košta mnogo u odnosu na iskorišcavanje drugih obnovljivih izvora energije, ovakav nacin prikupljanja energije je i apsolutno ekološki.
- Srbija ima potencijala za korišcenje energije vetra, ali taj potencijal nije detaljno utvrðen - izjavio je za „Blic“ profesor Miodrag Mesarovic. Ranije su se takvim istraživanjem bavili meteorolozi, ali oni nisu imali adekvatnu metodologiju - objašnjava profesor.
- U Srbiji se još ne grade farme vetrenjaca, ali postoje planovi za izgradnju na Vlasini, kod Bele Crkve i na nekim drugim lokacijama. Postoji zainteresovanost stranih investitora da ulažu u takve projekte, a najpogodnije su planinske oblasti i Podunavlje - kaže Mesarovic.
On je objasnio da je država u Zakonu o energetici proglasila takvu vrstu proizvoðaca povlašcenima, ali da još nisu obezbeðena podzakonska akta kojima se ovakva proizvodnja energije zaista podstice. Srbija ima više potencijala za vetrogeneratore nego što realno naš sistem može da proguta, kaže profesor Mesarovic.
Naime, pošto je ovakva vrsta proizvodnje promenljiva zbog promenljivosti snage vetra, smatra se da se sistem ne može oslanjati samo na ovakve izvore. Vetrogeneratori srednje snage (od 10 do 30 kV) mogu da se prikljuce na mreže nižeg napona, dok veliki vetrogeneratori mogu da proizvode struju do tri megavata. Oni se obicno grade tako da cine farmu vetrenjaca koja može da ima kapacitet i do nekoliko stotina megavata.
Ilustracije radi, jedna od vecih srpskih termoelektrana, „Kostolac“, proizvodi oko 700 megavata struje godišnje. Da bi se takva termoelektrana zamenila, potrebno je napraviti farmu od oko 250 vetrenjaca visoke snage. S obzirom na to da se cena vetrogeneratora procenjuje na oko 850 do 1.000 evra po instalisanom kilovatu, takav niz vetrenjaca bi mogao da košta oko 700 miliona evra. Meðutim, prema recima Mesarovica, vetrogeneratori ne mogu da proizvode u danima kada nema dovoljno vetra, pa je zato proizvodnja termoelektrana i dalje isplativija.
Meðutim, za male vetrogeneratore snage do 3 kW, koji najcešce služe za punjenje akumulatora u sredinama gde nema struje, kao i za osvetljenje i TV prijemnike, graðanina može koštati oko tri hiljade evra. Moderni generatori mogu da proizvedu ekonomicnu kolicinu struje ukoliko je godišnja brzina vetra šest metara u sekundi, dok proizvodnja vetra pocinje vec pri brzini od 2,5 m/s.
