buducnost EPS-a?

[boris]

Sta vi mislite sta treba uraditi sa EPS-om?
Akcije na berzi ili stratesko partnerstvo?
Direktori i ministri su rekli sta misle.
Sta je bolje za EPS i Srbiju?

[boris]

ZBOG PRIVATIZACIJE EPS-a KOPLJA OZBILJNO UKRSTENA
Koliko je privatizacija Elektroprivrede Srbije (EPS) slozeno pitanje i koliko je tu sukobljenih politickih interesa, govori i aktuelna polemika ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkica sa rukovodstvom nacionalne energetske kompanije. Naime, ministar Dinkic je predlozio da se 10 do 30 odsto deonica EPS-a sto pre proda proda strateskom partneru da bi se obezbedila sredstva za izgradnju novih energentskih kapaciteta, prevashodno termoelektrana.

Generalni direktor EPS-a Vladimir Đorđevic smatra da to nije dobro resenje ni za drzavu, ni za građane. Izrazio svoje uverenje da Vlada Srbije nece prihvatiti ovakav koncept privatizacije, jer on nije u interesu ni kompanije, ni drzave, a ni građana Srbije, kao buducih akcionara. Prvi covek EPS-a smatra da je svrsishodnije raspisivanje tendera za zajednicka ulaganja sa velikim evropskim elektroprivredama. U prvom planu su „Kolubara B“ i TE TO Novi Sad.
Sustina ove polemike je u modelu i dinamici privatizacije. Ugledni domaci strucnjaci su predlagali da se u naredne cetiri godine, boljim vrednovanjem robe, podigne vrednost EPS-a i da se tek tada krene sa besplatnom podelom akcija. Tako bi se jedno potpuno zatvoreno drustvo -drzava je vlasnik 100 posto kapitala EPS-a - sustinski otvorilo, sto bi omogucilo da se u drugoj fazi njegove akcije iznesu na trziste. Generalni direktor Đorđevic ne krije svoje bojazni da bi hitna dokapitalizacija urusila vrednost kapitala malih deonicara, jer oni koji imaju novca, a nemaju akcije, lako bi pokupili vrednosne papire od onih koji ih imaju, a nemaju novca.
Problem EPS-a je deficitu vremena i ministar Dinkic s razlogom insistira na tom faktoru. Pune dve decenije srpska elektroprivreda nije pustila u pogon nijedan znacajniji energetski kapacitet. Lane se procenjivalo da bi EPS u naredne cetiri godine morao da ulozi oko tri milijarde evra u poboljsanje energetskog sistema. Veci deo tog novca trebalo je obezbediti iz sopstvenih izvora, dok se nesto manje od jedne milijarde ocekivalo od stranog partnera. Koliko su teski nasi energetski problemi moze se videti iz podatka da je 63 odsto hidroelektrana starije od 25 godina, da je oprema u rudnicima stara i po 20 godina i da je bi samo za uvođenje sistema za odsumporivanje dimnih gasova do 2015. trebalo uloziti oko 560 miliona evra.
Isto toliko je tesko napraviti racionalan model privatizacije. Ni među ekonomskim strucnjacima nema pune saglasnosti oko toga sta raditi sa EPS-om. Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popovic istice da „struja i poljoprivreda nikoga na ovom svetu nisu obogatili i da od privilegovanog finansiranja elektroprivrede mozemo dobiti samo nekoliko desetina novih tajkuna“. S druge strane stoji dilema da li je u elektroprivredi uopste moguce uspostaviti zdravu konkurenciju? Posto jasnog i argumentovanog odgovora nema, onda se postavlja pitanje da li je nuzna privatizacija, jer je između dva monopola - drzavnog i privatnog, onaj prvi ipak bezazleniji?
Saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Dragan Sagovanovic smatra da bi, mozda, najbolje bilo da EPS ostane drzavni, s tim sto bi se drzava morala ponasati kao odgovorni vlasnik kompanije. Po njegovom misljenju, nuzna je korporatizacija nacionalne elektroprivrede, gde bi drzava efekte svog vlasnistva ubirala po vlasnickoj osnovi. Guverneru Narodne banke Srbije Radovanu Jelasicu prosle je godine u Vasintonu receno da MMF i Svetska banke ocekuju ubrzavanje privatizacije velikih javnih sistema, među njima i elektroprivrede. Umesto ubrzanja, pocetak privatizacija EPS-a odlozen je za dve godine. Ozbiljne procene govore da do toga nece doci pre 2010. godine.

[danas]

Djordjevic se plasi otvaranja kompanije prema javnosti

- Moram najostrije da reagujem na izjavu generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Vladimira DJordjevica objavljenu u Danasu, jer ne želim da dozvolim da me neko vredja, a da prethodno ne pita sta je sustina mog predloga. Prema predlogu Ministarstva ekonomije sa kojim su upoznata ministarstva energetike i finansija, kao i potpredsednik Vlade Srbije, Elektroprivreda Srbije, koja ima potrebu da izgradi dve termoelektrane u vrednosti od oko 1,5 milijardi evra, treba da emituje manjinski paket akcija od 15 odsto putem inicijalne javne ponude na berzi (IPO). Te akcije mogli bi da kupe samo gradjani i to u maksimalnom pojedinacnom iznosu do 5.000 evra i da tako postanu akcionari EPS. Nase su procene da bi za 15 odsto akcija moglo da se dobije milijardu evra i taj novac bi isao direktno EPS za izgradnju termoelektrana. Ako toj dokapitalizaciji dodamo besplatnu podelu 15 odsto akcija, na sta mogu da racunaju svi punoletni gradjani koji do sada nisu dobili akcije, to znaci da bi na kraju ovog procesa država ostala vecinski vlasnik EPS sa oko 70 odsto akcija dok bi stotine hiljada gradjana koji bi kupili akcije EPS na berzi, kao i milioni onih koji ce dobiti besplatne akcije, imali suvlasnistvo u toj kompaniji. To bi pojacalo kontrolu nad poslovanjem EPS jer bi gradjani, preko svojih zastupnika, imali pravo prisustva na sednicama Upravnog odbora. Ako je to ono cega se generalni direktor Elektroprivrede Srbije plasi, onda ne treba vise da bude na celu EPS - kaže na pocetku razgovora za Danas Mladjan Dinkic, ministar ekonomije i regionalnog razvoja reagujuci na izjavu Vladimira DJordjevica, generalnog direktora EPS, da bi od iznosenja akcija EPS na berzu profitirali samo tajkuni.


Kako bi gradjani, koji dodju u posed akcija EPS, trebalo dalje da se ponasaju?

- Gradjanima bi se omogucilo da akcijama trguju tek kad se uspostavi reperna cena na berzi. Tek tada bi gradjani dobili zeleno svetlo da akcije, koje inace dobijaju odmah ali nemaju pravo njima da trguju, prodaju. Cinjenica je da bi izgradnjom dve termoelektrane Srbija postala energetska supersila u jugoistocnoj Evropi, a za pet godina i najveci izvoznik elektricne energije u regionu. To ce doprineti da vrednost akcija EPS neverovatno poraste.

Kako ocenjujete spekulacije da u procesu privatizacije EPS pokusavate da "progurate" neke kompanije sa Zapada poput nemackog RWE?
- To vidim kao podmetanje da bi se osujetila ideja otvaranja EPS prema javnosti. Kada nemate racionalni ekonomski argument, onda se koriste podmetanja.

Da li je memorandum o saradnji sa kompanijom RWE, ipak, potpisan?
- Bilo je razgovora sa predstavnicima RWE, ali u vezi sa drugim projektom. Želeli smo da grade termoelektranu na jugu Srbije i da se za njen rad koristi kosovski ugalj. EPS ne može da udje na teritoriju KIM i gospodin DJordjevic to dobro zna. Ideja je bila da pokusamo da dodjemo do uglja na teritoriji gde je sada vecinsko albansko stanovnistvo i da iskoristimo jaku nemacku kompaniju da sagradi termoelektranu tamo gde mi ne možemo. Za Kolubaru nam nije potrebna podrska stranaca, ali za planove na Kosovu jeste. Moja ideja je bila da postanemo suvlasnik Kosovske energetske korporacije i da koristimo ugalj koji ovako verovatno nikada necemo moci da dobijemo. Gospoda iz EPS su ocito imala neki svoj interes i to su stopirali. Cutao sam o ovome do sada, ali sam spreman da se upustim u polemiku i da vidim sta to DJordjevic hoce. Da li ne razume ili sve ovo radi s nekom namerom ili je vodjen nekim privatnim interesom.

Kakvu poruku direktor EPS salje gradjanima kada traži cenu struje od osam evrocenti za kilovat-sat?
- Pogresno je ici s naglim povecanjem cene struje u situaciji kada gradjani imaju ovakav standard. O toj ceni struje može da se razmisli tek za pet godina kada i standard bude mnogo veci. On pravda povecanje cene zahtevom da se investira u EPS, a ne želi da javnost ima uvid u to sta EPS radi. Znam da je rec o mocnom lobiju, ali nije ni prvi ni poslednji s kojim sam se suocio poslednjih sedam godina i nemam nameru da odustanem od svoje ideje. Sad cu jos žesce da je guram.

Da li ta polemika ide i pred Vladu Srbije?
- Ide, naravno, ali ovde nije rec samo o EPS. Moj plan je da napravimo strategiju za svako javno preduzece pojedinacno. U nekima cemo prodati vecinsko vlasnistvo, a u nekim manjinsko i od prodaje nekih preduzeca novac ce ici u budžet, a od drugih samim preduzecima za investicije. Nece sva preduzeca odjednom izaci na berzu. Agencija za privatizaciju ce prethodno putem tendera angazovati savetnike za pripremu IPO za svako preduzece. Napravicemo finansijski bum. O tome sam obavestio misiju MMF i oni su bili odusevljeni idejom. Tako nesto može da kritikuje samo neko ko ima licne, uske interese, makar oni ne bili privatni vec usko kompanijski. Direktori u javnim preduzecima treba da shvate da su vremena kada se u tim preduzecima poslovalo bez kontrole javnosti zauvek prosla

[energeticar]

Ovo topik je davno otvoren, ali jos i te kako aktuelan. I postace sve aktuelniji.
Trebali bi svi da imaju na umu da eps, verovatno ne moze nista da ucini sa sobom dokle god je socijalna cena struje. Jednostavno propada. Isto kao sto je propao centralisticki vodjen socijalizam. To je neumitno. Oni nisu firma, oni su politcko-socijalna institucija. Cena je katastrofalno mala. Koje su posledice? Pa evo samo nekoliko:
1. Zbog neadekvatnih remonta, koji mnogo kostaju, uvecana je sopstvena potrosnja turbina na vise od 20%. Mislim da sam blag. Svuda ova potrosnja je oko12%. Ako bi imali para da urade adekvatne remonte, i snizili potrosnju za 6%, sa 4GW instalisane snage u Termoelektranama dobilo bi se 240 MW. To jeste jedan dobar blok.
2. Modernizacija je apsolutno nemoguca u uslovima jeftinog KW. Sve cene se racunaju na neku prosecnu vrednost KW od 8 eurocenti. Odakle da plate, a prava modernizacija ne moze bez stranih ulaganja.
3. Veliki problem EPS-a kojeg iz politickih razloga ne potenciraju, je neplacanje od strane velikih potrosaca. Ako bi javna preduzeca (Zeleznica, kontaktne mreze, veliki industrijski sistemi jos pod kapom socijalizma, vodovod) morali da plete ovu cenu struje, usluge bi skocile kosmicki.
4. Nesporovdjenje kogeneracije (kazem nesporovodjenje, jer projekti postoje) i koriscenje otpadne pare za grejanje Beograda. gas bi se koristio samo u vrsnim opterecnjima, ali bi marzha posrednika i distributera nestala poprilicno, pa eto politickog belaja.

Nisu gradjani ti koji su veliki potrosaci. Oni su samo silom prilika redovne platise, jer moraju.
Gradjanstvo bi moglo da dobije broj KW na socijalne kartice po sadasnjim ili povlascenijim cenama. Recimo 250 KW. Prema instalisanom kapacitetu to bi bilo negde 15% citave proizvodnje, ako bi se sve osposobilo.
Cene energije su jedan zacarani krug koje generisu unutrasnje dugove koji su veci problem od spoljnjih.
Problem EPS-a je totalno u rukama politicara. Permanentna jurnjava za glasove dovodi do monstruoznih situacija.
Dakle osposobljavanje postojecih kapaciteta i energetska efikasnost su problem od kapitalnog znacaja.
U Srbiji kao i u ostalim 'energetskim kolonijama' sve je podredjeno uvozu naftnih derivata koji se placaju permanentnim medjunarodnim zajmovima.
Oko privatizacije, mislim da je stratesko partnerstvo najbolje za Srbiju (i citav Balkan). Ali to je veoma komplikovano, bas zbog toga sto je EPS politicko socijalna institucija.
Inace ne bi trebalo da bude problema uopste: ostaje drzavna sa starteskim partnerima, bez politicara. Nemoguce.
Imam neke blogove na tu temu, pisane prostijim recnikom, radi animiranja sire javnosti.
senalt.blogspot.com
Drag bi mi bio koji komentar.

[Marina]

Pitanje za Energeticara:

Da li mislite da bi veca cena struje rezultovala u znacajnom porastu inflacije koja je i i tako jedan od vecih makroekonomskih problema u Srbiji?

Bilo bi mi drago da cujem vase misljenje jer vec neko vreme nastojim da u svom poslu (izmedju ostalog, od nedavno analiziram energetiku i u Srbiji) sto objektivnije i sa sto manje politickih predrasuda sagledam ovaj sektor u RS.